Okruzenje OS Mladost

Сама близина великих градова даје изванредне могућности нашим ученицима за даљи наставак школовања, јер у непосредној близини налазе се техничке, туристичке, медицинске средње школе, које наши ученици са лакоћом завршавају.

ПАНОРАМА ВРЊАЦА

Уколико желите да погледате сателитски снимак, кликните овде.

ВРЊАЧКА БАЊА

Бањско лечилиште и највећи туристички центар у Србији, са око 10.000 становника. Лежи на Врњачкој реци, недалеко од њеног ушћа у Западну Мораву, у подножју Гоча.

Vrnjacka Banja - Vrnjacka reka Врњачка Бања је најпосећенија бања у Србији, па и шире, са око 200.000 посетилаца годишње. Има две врсте бикарбонатних угљенокиселих вода: топлу "Главни извор", и хладну "Снежник", "Слатина", "Језеро", које лече: обољења органа за варење, јетре и жучних путева, бубрега, крвних судова... Лечење се врши: купањем, пијењем, инхалацијом и облогама.

Paviljon Лековитост Вењачке Бање користили су још Римљани. За време Турака бања је била увелико позната.

По легенди лековитост бањских вода је откривена тако што је цига довео старог коња крај неког језера. Пошто је коњ био доста стар и изнемогао цига помисли да му је дошао крај и одлучи да га ту остави. Коњ се шетао крај језера, пио воду, удисао чист ваздух и након пар дана у потпуности се опоравио и повратио младалачку снагу. Вратио се циги и верно га је служио још много година, а прича о лековитом језеру се брзо прочула.

Topla voda Већи радови на уређењу бање почињу крајем XИX и почетком XX века.По лековитости и уређењи Врњачка Бања спада међу прве у Европи. Има дивне паркове, шеталишта и излетишта.

У новије време доста се радило да се што више искористе сви природни потенцијали Врњачке Бање, тако да она данас не представља само лечичиште већ један снажан туристички центар у коме ће свако пронаћи нешто за себе. Бања поседује доста луксузних хотела, олимписки базен, спортске терене, скијалиште... Током целе године се организију разне манифестације: филмски фестивал, маскембал, разни семинари и саветовања...

ЉУБОСТИЊА

Изградња манастира Љубостиње са храмом Успења Пресвете Богородице, задузбине царице Милице, намењен за њена монаска тиховања у данима пред крај Ljubostinja живота и као њена гробна црква започето је 1388. године. Већ следеће лето и Косовски бој прекинули су на трен радове, па је градјевинска делатност трајала до 1395. а живописање је завршено измедју 1402. и 1405. године. Пошто је препустила престо свом старијем сину Стефану (1402-1427) Милица се повукла у своју задужбину, окупивши око себе жене удовице косовских јунака од којих је најпознатија била Јефимија.

У Љубостињи је настала и Похвала цару Лазару као знамење које је и данас актуелно и савремено. Из Љубостиње је опомињао и владика Николај (Велимировић), а у њој се и данас чује глас Јефимијин.

Манастирски храм и комплекс саградио је протомајстор Боровиц Рад... Ljubostinja manastir вероватно Раде неимар из народних песама, а сликарске радове извео је јеромонах Макарије, брат Јована Зографа. Манастир је запустео 1788. године, јер су монаси помагали устанике Коцине крајине, а Турци су због тога попалили и порушили манастирска здања. Касније је поново оживео, а данашњи иконостас насликан је 1822. године. Од првобитног живописа сачувани су само фрагменти фигура монаха, Светог Саве и Симеона, Деизиса, V васељенског сабора и ктиторска комп. царице Милице и њених синова Стефана и Вука.

Архитектура Љубостиње у потпуности се уклапа у групу споменика Моравске школе. Има облик развијеног триконхоса. Четири стуба подржавају осмострано кубе и обелезавају план уписаног крста. На западу је правоугаона припрата, а над њом слепа калота. Горњи делови припрате су преградјени и ту је некада вероватно била катихумена. Храм је зидан правилним квадерима тесаника, а вертикална подела фасада изврсена је плитким пиластрима. Олтарска апсида је изнутра полукружна, а споља петострана.